Радоје Домановић је рођен 16. фебруара (или 4. фебруара по јулијанском) 1873. године у породици сеоског учитеља у селу Овсиште код Крагујевца. Детињство је провео у суседном селу Јарушицама, где је завршио и основну школу. Гимназију је завршио у Крагујевцу, а Филозофски факултет на Великој школи у Београду. Као професор српског језика радио је у гимназијама у Врању, Пироту и Лесковцу.
Због политичких уверења је прогањан, премештан и отпуштан са посла. После пада режима краља Александра Обреновића 1903. године, незадовољан малим променама у земљи, покреће политички лист "Страдија", у којем покушава да се бори против мана новог режима. Разочаран, одавао се све више боемском животу, много је пио, и усамљен, огорчен и сиромашан умро је у 35. години живота, 4. августа 1908. у Београду.
Радоје Домановић је први прави сатиричар међу српским реалистима, сатира је главно обележје његовог талента. Он је творац српске сатиричне приповетке. Велики број основних школа носи име "Радоје Домановић", а међу њима је и наша школа. Такође постоји и Задужбина "Радоје Домановић" која додељује награду са истим именом. Поменимо и то да Радоје Домановић има бисту на Калемегдану у Београду.
Најзначајније приповетке Радоја Домановића су:
- Вођа
- Данга
- Страдија
- Мртво море
- Краљевић Марко по други пут међу Србима
- Размишљање једног обичног српског вола
- Укидање страсти
- Позориште у паланци
- Гласам за слепца
- Не разумем
За оне који воле сатиру, ево одломка из дела "Страдија"
...У једној старој књизи читао сам чудну причу, а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена, у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе, држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао, цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било, у свакој кући пун таван логика, а памети није било, на сваком кораку горорило се о штедњи и благостању земље, а расипало се на све стране, и сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу "велики народни родољуб"...
- Кажу да у тој земљи има доста свиња.
- Зар је само због свиња чувена та земља? - упитам зачуђено.
- Па има и будалаштина много, ал' то мене слабо занима! - рече онај хладнокрвно, и узе опет крпити мреже.
Беше ми нејасан тај одговор, па га опет запитам :
- Какве будалаштине?
- Свакојаке - одговори овај с неком досадом, и зену равнодушно.
- Дакле, свиње и будалаштине?! Ни о чему другом ниси слушао?...
- Сем свиња, веле да имају много министара, које у пензији, које на расположењу, али њих не извозе на страну. Извозе само свиње...